Dok sam radila u vrtiću, fasciniralo me je kako se svako dete prilagođava novom okruženju i koliko brzo usvaja dobre navike. Već posle 10 dana, dete prosečnih sposobnosti i navika počinje da oponaša drugu decu i prihvata nove navike. Posvećeni roditelji primećuju male pomake svakog dana dok pred njihovim očima stasava samostalno dete. Ovakav proces je izrazito bitan za detetovo samopouzdanje, ali i dinamiku čitave porodice kasnije.
Formiranje novih navika i samostalno dete
Dete koje razvija samostalnost brzo uči o navikama, za razliku od odraslih, kojima prosečno treba oko mesec dana za usvajanje novih navika.
Sada radim većinom sa roditeljima. Dok ih vodim kroz proces uvođenja novih navika deci (a i sebi), primećujem da im dosta toga deluje kao čudo dok posmatraju drugu decu. Zadivljeni su šta sve deca određenog uzrasta mogu da urade, dok za svoju decu nisu sigurni koliko je njihov postepeni prelazak u samostalno dete (osamostaljivanje) trenutno moguće.
Samostalno dete kao malo čudo
Nekim roditeljima ume da bude čudno kada vide da dete samostalno skida svoju obuću i stavlja je na mesto predviđeno za obuću. Ili kada svoju prljavu odeću stavlja u kupatilo u korpu za veš koja je nisko postavljena, tako da može da je dohvati.
Roditelji se čak i obraduju kada dete pomaže tokom brisanja prašine na nižim policama u kući lično njegovom krpicom. Doduše, pravo čudo se desi kada dete svakodnevno sklanja igračke za sobom posle igre! Samostalno dete to smatra normalnim, a ne nečim što mora da radi.
Normalno je da dete voli i želi da bude sa mamom ili tatom u kuhinji. Dete voli da pere voće i povrće dok stoji na stolici, te tako učestvuje u pripremi obroka. Moguće je i da pritom ne izvodi kerefeke, jer ima pred sobom pravu aktivnost koja zahteva angažman malih dečijih ruku.
Montesori aktivnosti i spretnost deteta
Zamislite scenu — dete od dve godine sebi pažljivo sipa malu količinu vode u čašu i pritom uživa, jer ovo doživljava kao izazov! Kada prospe malo vode, samo se seti da uzme krpu i obriše je, pa vrati krpu na mesto.
Sve ovo deca rade u Montesori vrtićima, a ja roditeljima pomažem da svoju decu nauče sve to kod kuće, u koji god vrtić da idu.
Dakle, ovo nisu prizori koji su rezervisani isključivo za detetov dan u vrtiću. Ovo su rezultati zajedničkih aktivnosti (dete i roditelj) u kojima dete razvija svoje veštine kroz Montesori pristup.
Montesori pedagogija i samostalno dete
Još u srednjoj školi se na časovima pedagogije provlačilo ime Marije Montesori kao žene koja je osmislila čitav sistem igara i aktivnosti za decu koje podstiču razvoj i samostalnost deteta.
Sa 15 godina sam već kao samostalno dete počela da istražujem o ovom fenomenu (nije bilo literature na srpskom jeziku). Već tada sam znala da ću jednog dana raditi u Montesori vrtiću!
Kasnije, paralelno sa Učiteljskim fakultetom, pohađala sam AMI (Association Montessori Internationale) — internacionalnu obuku za decu do 7 godina koja mi omogućava da radim u bilo kom Montesori vrtiću.
Stručnost u ovoj oblasti pomogla mi je da se vodim Montesori pedagogijom, a zatim i da roditeljima vratim njihovo prirodno vođstvo.
Kakve su Montesori aktivnosti?
To su aktivnosti koje nam daju alate za vežbanje koncentracije i fokusa, tako da dete može da sedi i da radi nešto 15-20 min u zavisnosti od toga koliko ima godina.
Pošto ima dosta aktivnije dece kojoj prijaju igre u kojima skoncentrisano rade dok se kreću. I na ovaj način može da se radi sa decom kako bi naučila da drže fokus u određenoj aktivnosti.
Na različite načine možemo podržati decu da vežbaju koncentraciju. Ne možemo očekivati da dete samo od sebe nešto radi duže vreme. Ono što možemo je da nudimo određene aktivnosti češće i da na taj način utičemo na zainteresovanost deteta. To se odnosi i na igre i na aktivnosti svakodnevnog života.
“Pomozi mi da uradim sam”, citat je Marije Montessori kojim se vodim u radu sa decom i roditeljima. Zadatak roditelja je da detetu pomogne, tako što priprema okruženje i igre koje su veoma jednostavne, a u isto vreme značajne za dečiji razvoj.
Primer jednostavne Montesori aktivnosti
Ovo je igra za uzrast dece od prve do druge godine.
Iskoristite kutije koje su vam pri ruci. Na poklopcu napravite otvor kroz koji može da prođe loptica, kocka, slamčica, žeton, itd.
Važno je da jedna kutija služi za jedan oblik, jer tako izolujemo jednu veštinu koju dete usvaja i povećavamo šanse da je lakše usvoji.
Ova igra inspirisana je Montesori pristupom u kome se upravo igračke prave tako da se izdvaja i vežba jedna veština ili jedno čulo. U ovom slučaju, dete vežba koordinaciju oka i ruke, a indirektno vežba i pažnju i toleranciju na frustraciju (kada ne uspe iz prve).
Frustracija vodi ka stasavanju u samostalno dete
Kad sam kod frustracije, i sama se prisećam kako su, kao malu devojčicu, znali da me zovu “smotana”. Pogađate — nisam mnogo pomagala u kućnim poslovima, niti učestvovala u aktivnostima koje bi moju spretnost imalo poboljšale. Nisam bila samostalno dete. Moje je bilo samo da se igram, a kasnije i da učim.
Mama je završavala sve što treba umesto mene, kako ne bih osetila frustraciju. Skupljala je za mnom igračke, oblačila me, iako sam znala i umela sama. Spremala mi je večeru bez potrebe da budem tu i gledam nekad šta ona radi.
Kad sam htela da joj pomognem, ljutila se, ne zato što sam joj smetala, nego zato što nije htela da se mučim. A to što su njoj od umora klecale noge, to kao da nije bilo važno.
Ovo je jedan od razloga zašto danas uporno edukujem roditelje o tome kako sve mogu da uključe decu u svoje aktivnosti i koliko je to zapravo važno za detetovu samostalnost.
Anja kao Montesori edukatorka
Podržavam majke koje imaju decu do 6 godina, tako što ih vodim kroz proces građenja i vežbanja dečije koncentracije i samostalnosti. Kroz edukacije za dečiji razvoj, roditeljima pružam ideje za aktivnosti i igre, ali ih i vodim kroz čitav proces izgradnje životno važnih navika za buduće samostalno dete.
Najvažnije je što se u zajedničkim ciljanim aktivnostima kvalitetno provodi vreme sa detetom, a pritom se gradi odnos pun ljubavi i uzajamnog poštovanja.
Zajedničke aktivnosti utiču na razvoj sposobnosti deteta koje su nam sve potrebnije u 21. veku (saradnja, tolerancija, izdržljivost).
Nikad nije kasno početi sa uvođenjem dobrih navika, ali što kasnije počnemo, biće nam potrebno više vremena i strpljenja da deca nauče kako se šta radi.
Ako uključujemo dete u svakodnevne aktivnosti, time mu šaljemo poruku da je vredno i da je važan član porodice. Na taj način, gradi se samostalno dete. Jača se detetov osećaj lične vrednosti. A priznaćete — aktivosti koje ispunjavaju detetove razvojne potrebe mogu da budu čitavoj porodici podrška.
Vreme će svakako da prođe, deca će da rastu. Dok kao roditelji čekamo da porastu, zašto ne bismo radili sa njima lepe, a korisne stvari usput? Onoliko koliko imamo vremena, kapaciteta i energije.
Tekst napisala: Anja Vasović
(Tekst je plod Anjinog truda, prvobitno nastao kao više tekstova za GO GIRL online magazin.
Bojana se potrudila da ih uredi u smislenu celinu.)
