Primećujete li rasprostranjenu potrebu čoveka da ostavi otisak na svakom koraku?
Od ružnih reči i smeća na sve strane do lepih manira i kulturnih sagovornika koje možemo satima da slušamo u nekom podkastu, savremeni čovek je zadržao praistorijsku težnju da ostavi trag.
Umesto bilborda, prazan zid – i eto grafita (u srećnijem slučaju, murala)!
Umesto jednoličnih predavanja o preduzetništvu – lansiranje zanimljivog podkasta, uz dobar koncept.
Tamo gde su fizički i digitalno nepopunjene niše – odmah upadamo!
Zauzimamo prostor u vremenskom trenutku.
Novija saznanja iz psihologije pokazuju da je ženama teže da zauzmu prostor.
Veruje se da ih ograničavaju kulturološka i društvena uverenja, ali i pravila tržišta koja su krojena, ne po meri muškaraca, već po meri konzumerizma.
Konzumerizam se definiše kao “nezasita želja za potrošnjom i sticanjem materijalnih dobara“.
Materijalna dobra se akumuliraju i više ih ne možemo nazvati ‘dobrima‘ (primetite jezički program koji smo nesvesno usvojili).
Običan čovek stiče utisak da se o malo čemu pita. Umesto toga, nesvesno zauzima položaj pasivnog konzumenta. Uljuljkava se i ulazi u programiranu aktivnost (klikni ovde i poruči).
U jungovskoj psihologiji postoji arhetip majke koji karakterišu empatija, staranje, briga, nega, podrška, to jest, ono što podržava plodnost i rast.
S druge strane, žensko preduzetništvo je i dalje sistemski nepodržano.
Prema podacima Poreske uprave iz 2021. godine, žene čine 9% najbolje plaćenih građana Srbije. U pitanju su najčešće preduzetnice koje posluju u oblastima trgovine ili prodaje odeće, a u manjoj meri u konsultantskim i menadžerskim oblastima.
Zajednički imenitelj je neostvarivanje velikog profita.
Dok traje finansijsko opismenjavanje pojedinaca, uporedo sa aktivnim delovanjem ekonomskih politika koje podstiču potrošnju, treba se podsetiti čemu može da služi digitalni otisak.
Digitalni otisak pod kormilom žene najčešće predstavlja vid doprinosa.
Ženin rad je predstavljen kao oblik podsticanja društva da se razvija, a pojednica da napreduje, umesto da zastrani u nehumane prakse.
Ono što žena najčešće donosi u fizički i digitalni svet jeste INOVACIJA.
Nažalost, u kreiranju digitalnog otiska, žene najčešće prate trendove koje diktiraju:
a) konzumerizam (što više prodaje robe upitnog kvaliteta) i
b) strategije brze zarade (umesto razvijanja programa lojalnosti, odnosno posvećenosti kupcima koji su već jednom kupili uslugu ili proizvod).
Lako je upasti u zamke konzumerizma i dodatno “zatrpati” digitalni prostor sadržajem koji ne doprinosi razvitku čovekovih vrlina i sposobnosti.
Ovom prilikom ću ponuditi nekoliko predloga kako možemo inovativno kreirati digitalni otisak, uz izbegavanje zamki konzumerizma (velika potražnja -> sve lošija ponuda).
Poenta je da digitalni svet sve više koristimo za kontakt uživo sa ljudima.
- Ukoliko vam je biznis model takav da, na primer, dominantno pružate onlajn edukacije, razmislite o široj slici (ritrit uživo, okupljanja jednom-dvaput godišnje, razmena kroz grupe na lokalu koje možete predložiti i pokrenuti na osnovu dostupne statistike o polaznicima). Ljudima treba pružiti iskustvo upoznavanja na vašoj edukaciji i nastavljanja kontakta uživo – od toga vam bolja reklama i ne treba!
- Predstavljanje saradnje sa vašim najvernijim saradnicima kroz digitalne formate koji služe održavanju pažnje i učestvovanju (onlajn tribine, interaktivna predavanja, umesto frontalnih, ex katedra izlaganja).
- Obilazak i predstavljanje vaših dobavljača ukoliko su u pitanju zdravi, domaći proizvodi i ljudi su voljni da prime goste na sat-dva (dakle, umrežavanje i širenje mreže podrške).
- Umesto izbacivanja gomile recepata i lepih prizora hrane, iskoristiti digitalni prostor za organizovanje zajedničke radionice kuvanja uživo (može biti uz humani gest – od prodatih porcija ili kotizacije učesnika pomoći konkretnoj osobi). Raspitati se postoji li u vašem okruženju banka hrane ili narodna kuhinja čiji korisnici bi imali direktne koristi od vašeg rada, a vaše “pasivne gledaoce” učiniti aktivnim učesnicima u društvenom životu.
- Imate odevnu kombinaciju koju želite da približite ljudima, a ne koriste vam se AI alati? Povežite vaše odevne predmete sa drugom umetnošću (slika gore)!
- Dobar trend 21. veka u obrazovanju, recimo, jeste INTERDISCIPLINARNOST (spajaju se saznanja iz više oblasti u funkcionalno znanje). Još bolje je ako uspete da spojite nespojivo i povežete digitalni otisak sa fizički privlačnim karakteristikama proizvoda (verujem da će nam budućnost ovo i doneti, setite se 5D bioskopa).
- Iako ljudi žele da se druže i ponesu sa sobom kući kreacije koje su kreirali, izbegavati šablone. Kroz digitalni otisak, dati ljudima nacrt kao ideju i pružiti im mogućnost izbora. Predstaviti im raznolike tehnike. Kroz digital im predstaviti umetnost, same načine istraživanja (materijala i tehnika) umesto kreiranja još jednog prostora koji ukalupljuje kreativnost. Obogatiti naša znanja o stvaranju umetničkog dela, umesto banalizovanja umetnosti kroz koncepte ‘ljudi popiju koju, naslikaju po šablonu i odu kući‘.
Bilo da se radi o fizičkom ili digitalnom prostoru, naš fizički otisak je sveprisutan. On se najbolje doživljava kroz kontakt sa ljudima.
Pa ipak, fizički kontakt se često prepliće sa digitalnim. Postajemo nesigurni gde prestaje materija, a počinje digital.
Pitamo se čemu se svesno izlažemo, a šta nesvesno konzumiramo.
Za kraj, izdavači i knjižari u Srbiji ističu da dve trećine čitalaca, to jest publike koja konzumira književni sadržaj čine žene.
Moja topla preporuka je da ispratimo trendove koji podstiču predstavljanje književnog sadržaja i u digitalu. Pritom, jako je važno da i fizički podržimo promocije dela našim prisustvom, naročito kada su u pitanju domaće autorke.
Ovo je moj skromni pokušaj da materijalizujem ideje kroz korišćenje digitalnog sveta (ovaj sajt) u cilju ostvarivanja inovativnog doprinosa društvu i zajednicama na lokalu.
Znatiželjna u istraživanju digitalnog sveta.
Zaljubljena u fizički prostor i ljudski kontakt.
Vaša Bojana
